Dezinficijensi su ispitano i registrovano hemijsko sredstvo izraženog dezinfekcionog delovanja koje je namenjeno za sprovođenje dezinfekcije.

Da bi ostvario dezinfekciono delovanje (željeni mikrobiološki efekat), dezinficijens mora stupiti u interakciju sa mikroorganizmom i tek tada ga može oštetiti, odnosno inaktivirati.

Najčešće korišćeni dezinficijensi su na bazi hlornih jedinjenja a razlog je izraženo rezidualno dejstvo hlora.

Natrijum hipohlorit, NaClO (conc. 120-160gr/kg) se sastoji od natrijumovog katjona (Na+) i hipohloritnog anjona (ClO−). Na ovo jedinjenje se može gledati kao na natrijumovu so hipohloraste kiseline. Kad se rastvori u vodi on se obično naziva varikina. Natrijum hipohlorit se praktično i hemijski razlikuje od hlora. Natrijum hipohlorit se često koristi kao dezinficijens ili agens za izbeljavanje.

Hlor dioksid, biocidni proizvod, ClO2, Hlordioksid ne stvara slobodni hlor kako bi obavljao biocidnu funkciju. Kada se Hlordioksid upotrebljava za dezinfekciju, molekuli hlordioksida preuzimaju biocidnu funkciju i ubijaju širok spektar bakterija, algi, protozoa, virusa...Tokom ove reakcije ne stvaraju se nusproizvodi kao kod hlorisanja.

Persirćetna kiselina, C2H4OH, biocid, dezinficijens na bazi persirćetne kiseline, minimum 15%. – uništava viruse, bakterije i gljive.

Koagulanti - otpadna voda sadrži suspendovane čestice (bakterije,mutnoća, obojenje) koje su suviše male da bi se nataložile. Prostom filtracijom se ne mogu ukloniti i pristupa se procesu koagulacije. Hemijska jedinjenja koja se koriste za destabilizaciju čestica u procesu bistrenja vode su koagulanti.

Flokulanti - polielektroliti. Anjonski i katjonski. Mogu biti u tečnom agregatnom stanju ili čvrstom u obliku praškaste supstance. To su sredstva za bistrenje vode - flotaciju i flokulaciju, te sredstva za ugušćivanje i dehidraciju mulja. Primjenjuju se za prečišćavanje voda.